Vi ste ovde
Početna > Ideje i saveti > Vrednosti nekretnina ne čekaju da ih se rešite – Same padaju!

Vrednosti nekretnina ne čekaju da ih se rešite – Same padaju!

Sigurno se sećate, ne tako davnog vremena kada smo čuvaili, ulagali, popravljali i tako spašavali svoje kuće i kuće roditelja od propadanja a spremali ih za neko naše mirnije sutra. Deci bi ostavili naše veće, novije, a nama je i to, što smo nasledili dovoljno veliko.Šta nama treba: dve sobe – jedna za nas, a jedna kada nam deca dođu ( a sve ređe dolaze).

Manji su troškovi za grejanje, a veća je bašta, tu ćemo mi njima (deci) posaditi malo krompira, malo luka i paradajza (da ne kupuju u gradu) a i nama će ostati.

Deca jednom otišla, više puta se vraćala, sada ređe, ne mogu da dođu – rade. Kucerine prazne, čekaju, čekaju malo bolje sutra.

NE čekajte, odmah tabla – „NA PRODAJU“, sutra je kasno, ima stotine porodica pre VAS koji su rešili da prodaju. Uradite to zbog njihovog sutra, da se oni (deca) snađu, za manji stan, za manje troškove tamo negde.

Krenite gradom, svaka druga kuća je na prodaju. Svaka druga ništa ne vredi, svaka druga je za rušenje, ima samo plac. Da li ste videli negde dizalicu, mešalicu za beton, skele za zidanje, da neko stavlja gradju i da diže crep? Retko. Zovite nas da slikamo.

U Srbiji, u unutrašnjosti, cene kuća i stanova su pale. Jedni su NEŠTO čekali (da ce biti bolje), drugi su mislili da ce dočekati (to bolje), treći da će se deca vratiti i tu zaposliti. Za sada NIKO od njih NIŠTA nije dočekao.

Šta su uradili u Novom Sadu, Subotici, Beogradu, Valjevu, Vrnjackoj Banji, Zlatiboru?

SPUSTILI SU CENE SVOJIH NEKRETNINA ZA 20 – 40%. Ali to su gradovi i mesta u koje još neko dolazi, a šta je sa gradovima iz kojih samo odlaze? Da li je 40 % dovoljno da se neko zainteresuje i za Vašu nekretninu? Tamo su stanovima i kućama, koje su dobili od firmi ili podigli kreditima, a njih je inflacija pojela za 5 godina odredili NOVE – MANJE cene. Znali su da ako budu stajale neodržavane, prazne, poješce ih vreme, opelješice noćni posetioci, pa tek onda neće vredeti NIKOME – ništa.

U Vašem a i našem gradu je drugacije:

Njihov odgovor je uvek isti: MI ne žurimo, nije nam hitno i ne moramo da prodamo. A to, baš i nije uvek tacno – VOLIMO DA SE NADIGRAVAMO a zaboravljamo da je jako malo onih drugih kojima baš sada trebaju naših 160m² i to u ovome gradu ili selu. Cenu smo sentimentalno odredili: kredite u marke, marke u eure, eure u plate, plate u potrebe i sada nemamo NIŠTA, imamo samo želju da se REŠIMO nepotrebnog. Veliki kvadrati, primaće i gostinske sobe, beskorisne šupe i šupice, postali su prošlost. Trosobni i dvoiposobni stanovi sada su svakog prvog, kada stignu računi, noćna mora i igre bez granica.

ŠTA DALJE? Kako se rešiti nerešivog? Pogledom u buducnost. Sagledati šta se dobija a šta gubi. Gubi se deo prošlosti, deo ugrađenog rada, otplaćenih kredita, deo gde smo SVI nekada BILI srećni i srećno živeli.

ŠTA SE DOBIJA: novi dom gde bi trebali ponovo da živimo kao ljudi, gde bi nam naše potrebe bile iste sa našim mogućnostima, a da, možda bi i deci mogli pomoći makar tako da im nismo na „teretu“.

Dragan P.Stajić
Agencija Stajić

3 thoughts on “Vrednosti nekretnina ne čekaju da ih se rešite – Same padaju!

  1. Svasta! Od kad se glavni proizvod na trzistu nekretnina, stan ili kuca, definise kao roba koja je nekome nepotrebna, koja je visak i koje neko zeli da se resi? Zaboga, to je proizvod koji je i te kako u potraznji, pogotovo u gradovima kao sto je Beograd. Koliko znam cena se odredjuje ne samo po strukturi i starosti stana, kvalitetu gradnje, itd., vec i prema lokaciji i njenoj atraktivnosti, koliko su blizu sve vazne stavke kao sto su skole, vrtici, prodavnice, zatim blizina autoputa i glavnih saobracajnica, autobuskih stanica, itd. Vasi saveti da ljudi daju svoje stanove u bescenje samo da bi ih se resili cini da vas dozivimn kao neozbiljnu agenciju. Pa vi ste agenti prodaje, valjda je vas zadak da potencijalnim kupcima priblizite prave vredonsti stanova koje prodajete ili posredujete u prodaji, da im priblizte sta time dobijaju u odnosu na procenjenu vrednost stana. Pa vi bi ste trebali da se polomite od truda i oko kupaca i oko prodavaca, da sa njima idete i obilazite, drugim recima da RADITE i zaradite svoj procenat ukoliko se postigne kupo-prodaja. Ali ne, kao poslednje lencuge i paraziti, koji prstom nece da mrdnu, a da ne govorim o mrdanju gluteusnih misica i odizanju istih sa kancelarijske stolice, sve „karte“ polazete u spremnost vlasnika da bude poslednja budala i da svoju nekretninu za bud-zasto, cime vi dobijate nesto, a vlasnik nista. Izvinite, ko ce da proda stan ako ne mora? Pa pre cu da ga pustim da propadne ili ako nema kome da pripadne poklonicu ga nekom siromasnom, nekoj deci iz sirotista, bilo kome. Al’ da ga dam u bescenje zato sto lenstine poput vas nece da se potrude – e pa nece da bidne!

  2. Koliko je autor članka u pravu, svedoci moj primer. Dve godine sam prodavao stan u centru Niša i pritom se naplacao dazbina, nadajuci se da cu ga prodati po ceni koja je bila 2008. godine. Kada sam cenu spustio na 640 eura kvadrat prodao sam ga za mesec dana……

  3. Gospodin Stajić ima pravo, cene nekretnina u Srbiji su previsoke.
    Cene nekretnina u Beogradu i okolini su astronomske. Beograd nije Njujork a Batajnica nije
    Menhetn.
    Gospođi Mileni preporučujem da se izvini gospodinu Stajiću. On nije nikakav parazit, već čovek kojise bavi prodajom nekretnina. On prodaje kuće kao što pekar prodaje hleb. Ako on, koji živi od od te delatnosti uviđa da su cene nerealne, onda bi prodavci trebali da razmisle o njegovom predlogu.

Ostavite odgovor

Top