Već godinama sam podstanar i promenila sam dooosta stanova.

Prvo sam živela u prizemlju. Bila sam oduševljena što se ne moram umarati penjući se stepenicama ili pak zaglaviti se u liftu idući na neki gornji sprat. Ali – o ne, komšije su obožavale druženje na klupi tačno ispred mog prozora. Voleli su i zavirivati, prisluškivati, a ja sam morala posebno voditi računa da sve zablindiram kad izlazim jer bi se neko mogao i kroz prozor ušunjati. Sve je prevršilo meru kad je komšinica pronašla idealno mesto za puš-pauzu – čisto da ne prisluškuje dokona, a ja mrzim duvanski dim…….

Sledeći stan – sprat prvi; e ovo zvuči idealno, lift mi ne treba, a nema previše ni stepenica i nikog ispod prozora. Luftiram slobodno, inače sam veliki fan kiseonika, i kad sam napolju. Međutim u stanu je uvek bilo nekako hladnjikavo, tad nisam znala tajne viših spratova, u želji da saznam stiže i…

Stan treći – četvrti sprat; e da tu je lift, ali dobro moje dete se veseli da pritiska dugmiće, sve za njen osmeh.
Prednost – u stanu je toplo, shvatih i zašto, ispod su tri stana puna radijatora.
Ali avaj, nestade struje – nisam ja toliko lenja, mogla bih stepeništem, no zimski su dani – brzo pada mrak, a ne nabavih lampicu…

Poruka: kad birate sprat preporučujem drugi, ili prvi ako u prizemlju ispod postoji stan sa punooo radijatora.