Svaki roditelj se trudi da se postara za to da, ukoliko i sam ima nekretninu na svoje ime, tu nekretninu prenese na dete.

Taj prenos može da se izvrši na dva načina.

Prvi je nasledstvom a drugi ugovorom o poklonu.

U ovom tekstu razmotrićemo kako funkcionišu i jedan i drugi proces, kao i njihove mane i prednosti.

Prenos vlasništva u slučaju nasledstva

Kada dođe do smrti roditelja koji je vlasnik nekretnine supružnik i sva deca dele pravo na nasleđe nekretnine.

Oni predstavljaju prvi nasledni red.

Supružnik dobija polovinu a deca drugu polovinu celokupne nekretnine ili više njih.

Ukoliko supružnik nije živ sva imovina deli se između dece.

U sudskom postupku svako od naslednika ima opciju da prihvati nasleđe ili da se istog odrekne u korist drugih članova u prvom naslednom redu.

U slučaju da je imovina među naslednicima čak i po dogovoru nejednako podeljena, naslednik koji je dobio više plaća porez na razliku.

Poreza na nasledstvo su oslobođeni naslednici u prvom naslednom redu.

Prenos vlasništva u slučaju poklona

Prenos vlasništva u sluščaju poklona događa se za života poklonodavca, u ovom slučaju roditelja.

Kao i kod nasledstva zato što se prenos vlasništva poklonom dešava u prvom naslednom redu – sa roditelja na dete, ne plaća se porez.

Da bi ugovor o poklonu bio legalan mora se ustanoviti razlog poklona tj. Animus donandi, npr. nagradni poklon, poklon zasnovan na moralnoj dužnosti, itd.

U svim drugim slučajevima prenosa vlasništva plaća se porez od 1.5% (drugi nasledni red) do 2.5%.

Za razliku od poklonodavca koji mora biti punoletan i poslovno sposoban poklonoprimac ne mora da bude ni punoletan ni poslovno sposoban.

Poslovno nesposobno dete (nije navršilo 14 godina života – mlađi maloletnik) može zaključiti ugovor o poklonu, ako time pribavlja isključivo prava, ali nije ovlašćeno da preuzme i obavezu bez saglasnosti roditelja, odnosno staraoca.

Ugovor o poklonu ima svojih prednosti i često je alternativa kupoprodajnom ugovoru, međutim ima i svojih mana.

Najvažnija je što se može poništiti iz više razloga a najčešći među njima je ako neko treće lice traži poništenje.

To treće lice može biti bilo koji od rođaka koji imaju neko nasledno pravo i ne slažu se sa odlukom, kao i pojavljivanje novog naslednika koji je ostao bez nasledstva a nije mu već učinjen poklon (npr. vanbračno dete).

Troškovi

Kao što smo već napomenuli, naslednici prvog reda, a u ovom slučaju deca, oslobođeni su plaćanja poreza bilo u slučaju nasledstva bilo kod zaključivanja ugovora o poklonu.

Međutim u oba slučaja plaćaju se takse kao i troškovi javnog beležnika.

Ti troškovi zavise od površine nekretnine koja je u pitanju.

U svakom slučaju, najbolji je savet da angažujete advokata ili pravnog savetnika koji će vam pomoći da što bezbolnije prođete kroz ovaj process.

Vaš NađiDom tim