“Lepota ovog načina života je u tome što imate privatni život i život sa zajednicom, ali samo onoliko koliko vi to želite.”

Kako troškovi života rastu, a glavna boljka 21. veka postala je usamljenost, život u zajednicama više nije toliko stran koncept rezervisan samo za hipi komune negde na zapadu.

Communal living (cohousing) predstavlja zajednički život sa grupom ljudi gde imate svoju privatnu sobu i kupatilo, dok su ostale prostorije zajedničke. Ovaj koncept postao je popularan poslednjih 40 godina, a vremenom je poprimio različite oblike, ali filozofija je ista. Fokus je na izgradnji čvrste zajednice koja deli život jedni sa drugima. Zamislite to kao nekada kako je komšiluk izgledao – svi su se međusobno poznavali, komšijina deca su dolazila na večeru kod vas, zajedno slavili, tugovali i provodili dane.

Ljudi često biraju ovakav način života kada se presele u novi grad ili državu. Sa godinama, upoznavanje ide teže – ako ne znate jezik i nemate nikog svog, ovo je dobar način da se socijalizujete i zbližite sa ljudima. Uz to, cena života je znatno manja nego kada se opredelite za samački život.

Koje su prednosti ovakvog načina života?

Troškovi stanovanja su definitivno jedan od presudnih faktora koji vode ljude ka zajedničkom životu. Deljenje stanarine, komunalija i drugih troškova može značajno da snizi troškove života, što ga čini održivom opcijom za mlade i studente.

Psihološki faktori igraju bitnu ulogu takođe. U današnjem individualističkom društvu, mnogi ljudi se bore sa usamljenošću i socijalnom anksioznošću. Zajednički život tera vas da izađete iz zone komfora, upoznajete nove ljude i stičete konekcije koje vas mogu odvesti na različite strane.

U ovakvim uslovima života u kolektivu, kućni poslovi i obaveze raspoređeni su među članovima. Uglavnom je uspostavljen kućni red i obaveze svih članova koje se moraju poštovati, što vam može pomoći da steknete osećaj odgovornosti i tolerancije.

Šta mislite, da li ovakav oblik života može da zaživi kod nas?