Kupovina stana nekada je bila veliki, ali ostvariv cilj – nešto poput trke na 10 kilometara: zahtevala je trud, ali uz dobru pripremu, većina je mogla da pređe ciljnu liniju. Danas? To je ultramaraton – iscrpljujuća, dugotrajna borba puna prepreka, gde samo najuporniji i najsnalažljiviji stignu do kraja. Zašto je to tako? Razlozi su složeni, a mi ćemo ih razmrsiti korak po korak.

Prvo, cene stanova su otišle u nebo. U gradovima poput Beograda, Zagreba ili Ljubljane, kvadrat novogradnje često košta više od prosečne godišnje plate. Inflacija, rast cena materijala i velika potražnja za nekretninama – posebno od investitora koji kupuju stanove za izdavanje – podigli su cenu izvan domašaja običnog čoveka. Nekada ste mogli da uštedite za učešće uz par godina štednje; danas to izgleda kao da štedite za svemirski brod.

Naši roditelji mogli su da kupe kuću sa prosečnim primanjima, čak i ako su radili manje plaćene poslove. Danas, milenijalci i pripadnici generacije Z, uprkos višem obrazovanju i solidnim primanjima, često ostaju zaglavljeni u porodičnim domovima, iznajmljenim stanovima, boreći se sa visokim kirijama zbog kojih ne mogu da uštede za kupovinu.

Drugo, stambeni krediti su postali finansijski lavirint. Kamate skaču, uslovi se pooštravaju, a banke traže učešće koje je za mnoge nedostižno – 20% ili više od cene stana. Ako stan košta 100.000 evra, to je 20.000 evra koje morate imati na računu pre nego što uopšte sednete za sto s bankarom. Uz to, mesečne rate su sve veće zbog globalnih ekonomskih previranja, poput rasta Euribora, što znači da i oni koji dobiju kredit često žive na ivici budžeta.

Mnogi pripadnici starijih generacija ne razumeju novu realnost. Optužbe upućene ka mlađima da previše troše na kafu, telefone, izlaske, putovanja često su neosnovane. Istina je da ekonomski sistem više ne funkcioniše na način koji omogućava mladima da lako uđu na tržište nekretnina. Plate ne prate rast cena stanova, a poreski sistem i tržišni mehanizmi favorizuju one koji već poseduju imovinu.

Treće, plate ne prate ovaj tempo. Dok cene nekretnina jure ka stratosferi, prosečna primanja u regionu ostaju zaglavljena u blatu. U Srbiji, na primer, prosečna plata jedva pokriva osnovne troškove, a kamoli da ostavi prostor za štednju ili otplatu kredita. Rezultat? Mnogi mladi parovi rade dva posla, žive s roditeljima ili odustaju od sna o sopstvenom domu.

I na kraju, tržište je postalo džungla. Prevare, nerealni oglasi, stanovi koji postoje samo na papiru – sve to otežava proces. Pronaći dobar stan po fer ceni danas je kao tražiti iglu u plastu sena, a često morate da se borite sa investitorima i birokratijom koja kao da je dizajnirana da vas uspori.

Pa zašto ultramaraton? Jer kupovina stana danas nije samo pitanje novca – to je test izdržljivosti, strpljenja i snalažljivosti. Potrebni su vam dobra strategija, ogromna motivacija i sposobnost da trčite dalje čak i kad vam ponestane daha. Ipak, nije sve beznadežno: državne subvencije, pametno planiranje ili potraga za stanom van velikih gradova mogu biti vaša „stanica za osveženje“ na ovom dugom putu. Pitanje je samo – imate li snage da istrčite do kraja?