Kada neko lice (ostavilac) premine, posle njegove smrti nastupaju određene imovinsko-pravne posledice – nasleđivanje imovine.
Ostavinska rasprava je postupak u kojem se raspravlja o zaostavštini i sprovodi se sa ciljem utvrđivanja ko su naslednici preminulog, koja imovina se nasleđuje i koja prava i obaveze im pripadaju iz zaostavštine.

Otvaranje ostavinskog postupka

Kada vlasnik imovine premine, prvi korak je otvaranje ostavinskog postupka.
U Srbiji, ostavinska rasprava se automatski pokreće kada sud sazna za smrt neke osobe. Međutim, pokretanje ostavinskog postupka može se sprovesti i na inicijativu zainteresovane strane, poput potencijalnog naslednika. Ovo je posebno preporučljivo kada postoji testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju, ili ako nije jasno ko su pravi naslednici.
Pokretanje se radi na osnovu smrtnog lista, koji je potrebno dostaviti sudu ili javnom beležniku. Ako je pokojnik imao testament, on se takođe predaje sudu kako bi se proverila njegova autentičnost.

Ostavinska rasprava – potrebni dokumenti

Da biste započeli postupak ostavinske rasprave, potrebno je prikupiti određenu dokumentaciju. Ovo su dokumenta koja naslednici ili druga zainteresovana lica treba da imaju pripremljena:
• Potvrda o smrti pokojnika (izvod iz matične knjige umrlih)
• Rodni listovi za sve naslednike
• Fotokopije ličnih dokumenata (lične karte) naslednika
• Ako postoje, testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju
• Dokumentacija o vlasništvu nad nepokretnostima, kao što su ugovori ili izvodi iz registra nepokretnosti

Utvrđivanje ostavinske imovine

Sud ili javni beležnik na osnovu izjava naslednika sastavlja spisak imovine koju je pokojnik ostavio. Ovaj spisak može uključivati:
• Nekretnine (stanovi, kuće, zemljišta)
• Pokretne stvari (automobili, vredne umetnine)
• Novac na bankovnim računima
• Obaveze (dugovi)

Procena imovine nije obavezan postupak, ali zakon navodi specifične situacije u kojima je sud dužan da inventariše i proceni vrednost imovine:
• Kada to zahtevaju naslednici.
• Kada se ne zna ko su naslednici ili gde se oni nalaze.
• Kada su naslednici osobe koje su, zbog maloletstva ili mentalnih problema, nesposobne da upravljaju sopstvenim poslovima.
• Kada imovina treba da bude predana državi, lokalnoj samoupravi ili pravnom subjektu.
• U drugim situacijama koje se smatraju opravdanim.

Utvrđivanje naslednika

Sledeći korak je identifikacija naslednika. U Srbiji, zakon prepoznaje tri nasledna reda:
• Prvi nasledni red – bračni partner i deca.
• Drugi nasledni red – roditelji i braća/sestre.
• Treći nasledni red – deda, baba, ujaci, stričevi, tetke itd.

Testament može promeniti redosled nasleđivanja, pa je važno znati da u slučaju postojanja testamenta, imovina može biti podeljena drugačije.

Podela nasledstva

Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što su utvrđene sve činjenice koje su od značaja za raspravljanje zaostavštine, sud, odnosno javni beležnik, donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, a koja legatarima kao i drugim licima.

Naslednici koji su se iz bilo kog razloga odrekli nasleđa mogu pokrenuti parnični postupak kojim će ostvariti prava koja im pripadaju.
Na osnovu spiska naslednika i ostavinske imovine, vrši se podela nasledstva. U zavisnosti od broja naslednika i vrednosti imovine, može se postići dogovor o raspodeli imovine ili se može primeniti zakonska podela na jednake delove.

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine, testamentarni i zakonski naslednici dužni su da daju nasledničke izjave. Naslednička izjava može biti pozitivna (da se naslednik prima nasledstva) ili negativna (da se odriče nasledstva), a ne može biti delimična – naslednik se prihvata ili odriče/ustupa u celosti svog dela.

Ukoliko se naknadno pronađe imovina koja je bila vlasništvo ostavioca, najčešće je to nepokretna imovina za koju naslednici nisu znali jer je bila vanknjižno vlasništvo ostavioca, može se podneti predlog za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja.

Organ koji sprovodi postupak za raspravljanje zaostavštine o tome ne vodi računa po službenoj dužnosti, već je neophodno da nužni naslednik istakne zahtev za zaštitu prava na nužni deo. Lica koja su pozvana kao zakonski naslednici mogu se do kraja rasprave izjasniti da li će se prihvatiti nasledstva ili neće.
Ona zaostavština koja je ostala bez naslednika dodeljuje se Republici Srbiji.

Prava naslednika i obaveze

Kada naslednici preuzmu imovinu, oni preuzimaju i prava i obaveze koje su povezane sa imovinom. Na primer, ako postoji dug, naslednici će biti odgovorni za njegovu otplatu, ali samo do visine vrednosti nasledstva. Naslednici takođe mogu odbiti nasledstvo ako ne žele da preuzmu odgovornost za dugove pokojnika.

Upis imovine na naslednike

Kada se podela završi, potrebno je prebaciti vlasništvo na nove naslednike. To podrazumeva podnošenje zahteva za upis u zemljišne knjige ili katastar. Za to će vam biti potrebna pravosnažna ostavinska odluka i odgovarajući dokumenti za svaku nekretninu.

U praksi, trajanje ostavinskog postupka može biti nepredvidivo. Može proći značajno vreme, čak i godine, do okončanja postupka, što može predstavljati opasnost za imovinu, posebno ako je reč o kvarljivim robama ili ako se u posedu zaostavštine nalazi osoba koja bi mogla da je ugrozi.