Da li je lepše, lakše i praktičnije živeti u gradu?!
Postoje mnoge predrasude kada je reč o selima. Prvo, da se ljudi muče kako bi obezbedili sebi osnovne namirnice i potrepštine za život. Zatim, kako su uslovi gori u odnosu na gradsku sredinu i da nema dovoljno sredstava, kao i blizina određenih ustanova koje su preko potrebne.
Naravno, to nije tačno, čak šta više, mnogi ljudi u potrazi za mirnijim i daleko kulturnijim životom, pronalaze svoj dom na nekom seoskom imanju, predgrađu i drugim mestima van gradske košnice.
Danas je tehnologija napredovala, da se određene stvari, počevši od interneta, do samih uređaja, prostiru svuda. Sada je moguće imati odličan signal, “HD” rezoluciju slike i brz internet na nekoj udaljenoj lokaciji, za nekog možda “nedođiji”.
Sela su postala moderna, tako da se u većini mesta nalaze: ambulanta, pošta, prodavnice i pekare, dom kulture i kafane gde se ljudi rado okupljaju. Kuće možete opremiti savremenim uređajima i nameštajem, a fasade mogu dobiti savršen izgled po vašem ukusu. O dvorištima da se ne priča, jer možete učiniti da svoje imanje pretvorite u oazu iz snova.
Imate punu slobodu kada je u pitanju uređenje, zamisite letnjikovac sa pogledom na bazen, fontanu ili popločani put, a okolo bašta cveća, mlada trava i po neka solarna lampa u obliku kristala.
Zašto je život na selu zdraviji i da li je teži?
Prvenstveno zbog aktivnosti svakodnevnog života, a to se odnosi na čišćenje kuće i dvorišta, kao i održavanje ekonomskog dela, gde možete čuvati životinje ili posaditi baštu za prehranu.
Možete se oprobati u pravljenju određenih proizvoda koje dobijate od životinjskih produkata i od svojih useva.
Zdraviji su vazduh, voda i zemlja, zbog manje količine otpadnih materija i štetnih gasova u atmosferi, kao i izobilju drveća i cveća, koji su prirodni filteri za naša pluća. Izvorska voda je živa voda i sadrži sve komponente ljudskog tela koje održavaju normalnu funkciju ćelija.
To su mikro i makro elementi, minerali koji dolaze direktno iz zemlje, njenog filtera i bez preterane količine hlora i prolaska kroz cevi na koje je osuđen gradski vodovod.
Jedina mana je upotreba pesticida, kako bi se održale određene sadnice, što ni u najmanju ruku ne zaobilazi naše telo i zdravlje.
Izolovani ste od gužve, buke, brzog tempa koji je u gradovina uobičajena stvar. Zato je grad uslovno rečeno “košnica”.
Kao što smo spomenuli, neki ljudi svoje penzionerske dane provode negde na strani, bilo da je to planinska vikendica ili seosko imanje, na prostorima naše zemlje. Žele da ostatak svog života provedu u miru, daleko od gradskog asfalta, oblakodera i svega što su za života morali kroz sistem da prihvate kao normalnost i oblik uslovljene slobode!
Ti ljudi se osećaju poput ptice u kavezu, pa žele da se oslobode granica, jer su svesni širine neba i svih krošnji na koje mogu da slete. Naravno, to se ne odnosi na svakog, jer gradaki život takođe ima svoje prednosti, kao i mane, koliko i život na selu.
Nikad nije kasno da uložite novac u nekretninu na nekom tako reći “izolovanom” mestu. Sve je stvar ukusa, po nekim statističkim podacima, deca sa sela žude ka tome da dođu u grad, dok se deca iz grada raduju odlasku na selo.
Istraživanja su pokazala da je većina radno sposobnog stanovništva uglavnom izabrala grad, dok su stariji 65 plus, ocenili selo kao najpogodnije mesto za starost, povratak u prirodu i starim običajima.
Kako je živeti u gradu, da li je sve servirano na tacni?
Gradovi su puni različitih delatnosti, od trgovinskih lanaca, do zdravstvenih i prosvetnih ustanova, turističkih lokacija i ugostiteljskih ambijenata. Saobraćaj je uređen, postoje razna mesta za zabavu, provod i odmaranje, kao i igrališta za decu.
Grad pruža život koji se u mnogome razlikuje od života na selu, počevši od vazduha koji dišemo. Svako može da napreduje u svojoj struci, da pronađe radno mesto, ali retko ko će znati da samostalno uzgaja određene kulture i samo pokuša da zamisli put od zemlje, useva pa do trpeze.
Ne može se zasigurno reći koji način života je više prilagođen čoveku, da ne ugrožava ni jednu potrebu, pa i sam kvalitet življenja. Istina je da je gradaki vazduh daleko zagađeniji, zbog fabrika, industrija i saobraćaja, voda je tako reći “mrtva”, a zemlja je dobila betonsku fasadu. Gradovi se kose sa prirodnim ekosistemom, nije čovek jedini koji se adaptira uslovima i uticaju radijacije, zagađenja i brzog tempa bivstvovanja.
Selo kao i grad donosi mnoge pogodnosti u zavisnotsti od ciljeva koje ste postavili, odnosno kako želite da uredite svoj dom, karijeru i aktivno i zdravo starite. Putevi su različiti, ali se na kraju svi okrenemo vrednostima, a to su sloboda izbora, ljubav prema sebi i okolini, kao i beskrajna posvećenost očuvanju mira, zdravlja i života kao najveće vrednosti.
Autor: Aleksa Bošković, tekstopisac
