BIM (Building information modeling) je novi univerzalni jezik arhitekture, građevinarstva i infrastrukture koji pokreće digitalnu transformaciju građevinskog sektora u Evropi i svetu. Reč je o skupu alata i tehnologija koje se koriste za generisanje i upravljanje digitalnim prikazom objekta na osnovu informacija iz svih projektantskih disciplina, a koje se skladište u jednom jedinom dokumentu.

Ova sveobuhvatna metodologija donosi efikasnije upravljanje građevinskim i infrastrukturnim projektima, uz niže troškove.

BIM omogućava da se tehnološki prati nastanak zgrade, a potencijalni kupci stanova će imati uvid u to koji su materijali korišćeni pri izgradnji, ko je bio odgovoran, ko je izvodio radove, zašto je nešto kasnilo, kao i gde je planirana da stoji koja utičnica, sijalica, itd.

U suštini, on u potpunosti simulira životni ciklus projekta i pruža uvid u isti.

Brojne kompanije već koriste ovaj metod u svom radu, a upotreba BIM tehnologije u projektovanju trebala bi prema najavama ministra građevinarstva Gorana Vesića da se primenjuje od 2026. godine u svim javnim i privatnim objektima.

U razgovoru za portal NadjiDom.com predsednik Grupacije za BIM tehnologiju Privredne Komore Srbije i člana UO Udruženja BIM Srbija Igor Osmokrović kaže da je građevinski sektor u Srbiji velikim delom upoznat sa pojmom i benefitima BIM tehnologije, ali da tek sledi široka implementacija.

– Domaći sektor beleži primere izvanredne prakse u svim sferama implementacije BIM tehnologije – neke od domaćih kompanija kao što su DNEC ili Bexel Consulting nagrađivane su na međunarodnom nivou za svoje BIM implementacije, veliki privatni investitori poput Delta Real Estate-a svesni su prednosti i svedoče o ostvarenim uštedama primenom BIM tehnologije, dok brojne projektantske kompanije koje su uvele BIM u svoje procese svedoče o brojnim prednostima i konkurentno rade na međunarodnom tržištu. Takođe, u Srbiji se razvija i jedna od najinovativnijih platformi za BIM upravljanje projektima. Generalno gledano smatram da smo prevazišli pitanja „Zašto?“ i „Šta?“ ali da je još uvek veoma aktuelno pitanje „Kako?“. Ovo je bio i jedan od zaključaka nedavno održane konferencije Udruženja BIM Srbija koja je okupila preko 230 učesnika koji su delili svoja BIM iskustva sa gostima iz inostranstva.

Kako bi promovisala dobru praksu i širu implementaciju BIM tehnologije, ali i zastupala BIM zajednice u komunikaciji sa državnim institucijama, Asocijacija za građevinarstvo Privredne Komore Srbije oformila je Grupaciju za BIM tehnologije. To je najbrojnija i jedna od najaktivnijih grupacija koja blisko sarađuje sa Udruženjem BIM Srbija.

– Edukacija je ključna za otklanjanje straha od nepoznatog zbog čega je organizacija redovnih „BIM u praksi Srbija“ vebinara pokazalo kao veoma važno. Zahvaljujući prepoznavanju BIM-a od strane fakulteta, mlađi inženjeri danas dobijaju osnovno predznanje o BIM tehnologijama na fakultetima i spremniji se uključuju u sektor. Promovisanje primera dobre prakse ima za cilj da ukaže naručiocima, kako privatnih tako i javnih investicija, da u Srbiji postoji aktivna konkurencija u domenu BIM usluga. BIM je nedavno uključen u nacrt nacionalne arhitektonske strategije, a ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je višekratno pominjalo obaveznu primenu BIM-a na javnim projektima. Rekao bih da pravimo značajan pomak u svim domenima rada Grupacije – kaže Osmokrović za portal NadjiDom.com.

Na 11. po redu vebinaru “BIM u praksi Srbija” jedan od učesnika bio je Andrej Ličanin iz kompanije Bim Experts koji je predstavio projekat bolnice u Nemačkoj rađen u BIM tehnologijama i objasnio zašto je BIM važan za njegovu kompaniju.

– Centralizacija podataka – svi učesnici u projektu imaju pristup istim podacima, isti pogled na podatke i prikaz. Postoji detaljan 3D plan u kojem je mnogo lakše sagledati projekat nego zamišljati na osnovu 2D planova. Samim tim što imate centralizaciju podataka jako dobro možete da izvučete procenu troškova i sve ostale važne informacije o određenom modelu. To omogućava bolju komunikaciju sa investitorima i ostalim saradnicima na projektu. I ono što je možda najbitnije, jako brzo možete implementirati promene. Bez obzira koliko kasno stigle. Promene na elementima se brzo dodaju ili menjaju, a to vam omogućava da istražite više mogućnosti kada projektujete. I onda možete recimo da ocenite za jedan dizajn koliko je efikasan. Ako vidite da je drugi efikasniji, možete brzo da se prešaltate na to i povećate energetsku efikasnost zadruge.

Kada govorimo o preprekama za implementaciju BIM metode, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, naš sagovornik identifikuje nedostatak zahteva od strane klijenta, nedovoljnu ekspertizu profesionalaca i inicijalna ulaganja u hardver i softver.

– Ključ u prevazilaženju ovih barijera jeste razumevanje kompanija da, već nakon prvog projekta na kojem će naravno biti određenog uigravanja, implementacija BIM-a donosi značajne prednosti u efikasnosti rada i korisna je interno, za samu organizaciju, te da nije potrebno da je klijent zahteva već postoji i više nego dovoljno motiva da BIM se implementira za sopstvenu korist. Inicijalna ulaganja koja se tiču edukacije zaposlenih i nabavke jačeg hardvera i naravno softvera se stoga brzo isplaćuju. Primenom BIM-a projektanti mogu isporučivati upotrebljiviji i kvalitetniji proizvod, samim tim vredniji, izvođači mogu optimizovati svoje planove i povećati efikasnost rada izbegavajući prerade i odštetne zahteve, dok investitori implementacijom BIM-a doprinose sigurnosti realizacije svojih investicija u okviru finansijskih i vremenskih planova. Finalno, značajno je da razumemo da implementacija BIM-a značajno utiče na konkurentnost našeg građevinskog sektora na međunarodnom tržištu. Zbog svega toga, i te kako ima rezona da država podrži digitalnu transformaciju građevinskih preduzeća i obezbedi subvencije za pomenuta inicijalna ulaganja o čemu aktivno razgovaramo, a postoji i nekoliko aktivnih programa podrške digitalnoj transformaciji kompanija.

Građevinska industrija je, prema rečima našeg sagovornika, poznata kao sektor koji kasni sa implementacijom inovativnih i digitalnih pristupa rada, a kao jedan od problema u implementaciji često se spominje “psihološki problem”. Prosto, ljudi se teško navikavaju na nešto novo.

– Istina je da su građevinski projekti objektivno veoma kompleksni i zahtevni i da inženjeri često ne nalaze vremena za inoviranje, a onda je tu i odbojnost koju prirodno, kao ljudi, imamo od nepoznatog. Zbog svega toga važno je da odluka o digitalnoj transformaciji bude doneta na nivou kompanije, „sa vrha“, i posebno da proces bude racionalno sagledan te odvojeni odgovarajući resursi, a pre svega vreme tima za BIM implementaciju, kako bi se već od prvih projekata postigli odgovarajući rezultati. Problem koji se javlja u implementaciji BIM-a su i „BIM radi BIM-a“ pristup u kojem se puko odgovara na zahtev bez ideje da se ostvare realni benefiti, ili „holivud BIM“ pristup u kojem se BIM alati koriste u prezentacione svrhe, što su situacije u kojima se ne ostvaruje odgovarajući povraćaj investicije i na kraju kompanije (vlasnici / donosioci oduka) ali i inženjeri demotivišu za dalje razvijanje BIM kompetencija i širu implementaciju BIM pristupa rada.

Kada se pogleda situacija u regionu Srbija je sasvim konkurentna sa zemljama u komšiluku, a od mnogih je naprednija u smislu dostignuća pojedinačnih kompanija u implementaciji BIM tehnologije.

– Čak i u zemljama zapadne Evrope, u kojima je BIM već uveden kao obaveza još uvek ima izazova i industrija se prilagođava, tako da nema razloga da se osećamo inferiorno, već da koristimo iskustva, znanje i dostupnu dokumentaciju zemalja koje su ispred nas – na prvom mestu Velike Britanije i Skandinavskih zemalja, i radimo na razvoju kompetencija domaćeg sektora.

Mišljenje našeg sagovornika je da Srbija najviše zaostaje u domenu implementacije BIM-a na infrastrukturnim projektima s obzirom na to da u našoj zemlji imamo primere javnih projekata zgradarstva na kojima je BIM zahtevan i implementiran, ali nam slični zahtevi i projekti nedostaju u domenu infrastrukturnih projekata.

– Tu ima najviše prostora za napredovanje, najpre kroz ograničene pilot implementacije pa dalje do opšte primene. Na BIM Srbija konferenciji održanoj u maju u Beogradu, gostovao je predsednik BIM udruženja Velike Britanije koji nam je preneo iskustva u BIM implementaciji i motivisao na upotrebu britanskih dokumenata u razvoju domaćeg BIM okruženja. Grupacija za BIM tehnologiju, PKS radi na razvoju smernica za naručivanje i primenu BIM na projektima na srpskom jeziku koje će predstaviti najbolju praksu i nadajmo se zaživeti u domaćem sektoru. Ono što takođe nedostaje domaćem građevinarstvu a potrebno je za uspešnu implementaciju BIM-a su ažurni standardizovani normativi i klasifikacije radova, o čemu se aktivno govori u okviru Asocijacije za građevinarstvo, PKS, a neophodan je i doprinos brojnih drugih stručnih Udruženja kao što su BIM Srbija, Udruženje inženjera konsultanata Srbije (ACES), a naravno podrška Inženjerske Komore Srbije bi takođe bila dragocena – kaže Osmokrović za NadjiDom.com.

Uloga država bi trebala da bude u prepoznavanju značaja BIM tehnologije i pružanja pomoći privatnom sektoru da sprovede digitalnu transformaciju građevinarstva.

– To može biti kroz subvencije za implementaciju BIM-a, podršku razvoju već spomenutih ključnih dokumenata i finalno kroz uključivanje zahteva za realizaciju projekata u BIM okruženju na javnim projektima. Za početak, važno je da se primena BIM alata kvalitativno vrednuje, a javne nabavke koliko god zakon dozvoljava, otklone od isključivog kriterijuma najniže cene, već da se kvalitativne kategorije vrednuju a među njima i primena BIM-a. Najava obavezne primene BIM-a na javnim projektima je sama po sebi značajan impuls za čitav sektor, a višestruko je komunicirana od strane resornog ministarstva. Da li ona može biti sprovedena do 2026. zavisi od mnogo faktora. Međunarodna praksa prepoznaje princip propisivanja obavezne primene BIM-a za javne projekte vrednosti iznad određenog definisanog praga koji se zatim godinama spušta, pa je to preporučeni pristup i za domaći BIM sektor – zaključuje Osmokrović.

Izvor : NadjiDom.com