Nedavno smo naišli na članak u časopisu “The Guardian” o stavovima mladih u Velikoj Britaniji o kupovini kuće i uopšteno, posedovanju nekretnine.
Navikli smo da nove generacije kritički preispituju postojeća pravila i sisteme razmišljanja. Međutim, koncept stanovanja nije bio na udaru. Do skoro.
U tom tekstu se mladi u Velikoj Britaniji ozbiljno dvoume kada je reč o kupovini krova nad glavom. I to čak i ne primarno zbog nedostatka finansija, čekanja nekih “boljih” vremena i uslova. Oni smatraju da je, kako ga oni nazivaju, kult ili pokret posedovanja nekretnine pre svega društveno nametnut i nije nikakav životni “san” ili cilj kome treba težiti. Osećaj ostvarenosti i uspeha ne treba da dolazi iz posedovanja nekretnine sa svojim imenom. Posebno jer je taj proces mukotrpan – moraš da radiš više, zabavljaš se manje, odvajaš od usta kako bi uštedeo za nekoliko kvadrata. Normalizacija tog koncepta im je upitna i ne žele da budu još jedna generacija koja slepo sledi većinu.
Stava su da je potreba za kupovinom delimično podstaknuta i nestabilnim tržištem rentiranja. Rastuće kirije, malo slobode i prava postanara neki su od razloga ulaska što naši ljudi beže od rentiranja i hrle u stambene kredite.
Jasno zašto mladima ovakav život ne zvuči privlačno. Njihovi vršnjaci koji su kupili nešto svoje navode da se kaju, a oni koji nisu nemaju potrebu za tim. Oni bi hteli više opcija za stanovanje. Kao jednu od njih navode dugoročno iznajmljivanje – zagarantovano mesto na koje mogu računati na duže staze uz veća prava podstanara i fer odnos.
Čini se da je na pomolu novi pravac razmišljanja koji će uzdrmati dosadašnje paradigme o stanovanju. Na Balkanu je uvreženo mišljenje da je imati svoj krov nad glavom ultimativni cilj i svi za života tome treba da teže. Jer nećeš valjda da budeš postanar ceo život?!
Izgleda da je došlo do promene prioriteta. Nove generacije će pre uložiti u iskustva nego u materijalne stvari. Fleksibilni, otvoreni i radoznali manje su zainteresovani za posedovanjem doma koji je sve što oni nisu – statičan, dosadan, monoton. Pored toga, njihov stil života i sve više poslova na daljinu pruža im mogućnost da rade odakle žele, iz Kenije ili sa Balija. Zaglavljenost na jednoj lokaciji im nije privlačna.
Ovaj neobičan trend može biti uzrokovan promenom u načinu posmatranja stanovanja ili je mehanizam odbrane „kiselo grožđe“ i „slatki limun“ – umanjujemo značaj onoga što ne možemo da dostignemo, a uvećavamo vrednost onoga što možemo da priuštimo.
Kako se vama čini nova perspektiva?
Izvor : NadjiDom.com
