U Beogradu, čini se, gradi se više nego ikad. Prošle godine izdato je 3.556 građevinskih dozvola i čak 85% se odnosi na stambene komplekse.
Gradilišta su postala deo vizuelnog identiteta glavnog grada. Navikli smo se na kranove i buku bušilica. O intenzivnoj gradnji svedoče i statistički podaci. U beogradski opštinama 2023. je planirana izgradnja preko 13.000 novih stanova. Prednjači Savski Venac sa oko 3.000 stanova, potom Zvezdara, Novi Beograd, Voždovac, Čukarica i Zemun. Dok je najveći broj izdatih građevinskih dozvola bio u Surčinu (637), Zemunu, Mladenovcu i Sopotu prema podacima Sekretarijata za upravu.
Usled ove hiperprodukcije objekata, nameće se pitanje da li se gradi na uštrb kvaliteta?
Sada se nalazimo u drugačijem društvenom kontekstu. Sve češći investitori su estradni umetnici, sportisti, biznismeni… Trka za novcem i u ovoj industriji je uzela maha i počela da utiče na gradnju.
Uz to, ne postoji adekvatna inspekcijska kontrola kvaliteta izgradnje. Nemamo dovoljan broj inspektora na terenu, a inspekcijski nadzor takođe može imati svoje propuste – ne vide ili ne žele da vide malverzacije. I tako dobijamo objekte kao iz magacina, a po sastavu nisu ni blizu tome.
Mnogo se ulaže u lep enterijer i elemente koji će ostaviti impresivan utisak na kupca pri ulasku u zgradu i stan. Prvi utisak se teško menja i zato je veoma bitan. Najviše pažnje posvećuju sitnicama poput rasvete, parketa, kuhinjskih elemenata, pločica, dekoracije. Kako bi vas očarali čim kročite u stan.
Ljudi koji su laici (većina nas) i ne razumeju se u vrste materijala, izolaciju i ostale tehničke parametre laka su meta investitora.
Zato je naš savet da uvek u proces kupovine uđete sa osobom koja se razume u ovu oblast, stručnjakom koji će vas posavetovati i pomoći vam da odredite da li stan zaista vredi tih para.
Izvor : NadjiDom.com
