U savremenim gradovima, gde su betonske zgrade i asfalt preovlađujući pejzaž, sve više ljudi traži svoj mali kutak prirode. I to ne samo zbog lepote ili relaksacije, već da bi uzgajali hranu sami. Dobrodošli u svet urbanog farminga u Srbiji.

U Beogradu, Novom Sadu i Nišu sve je više primera kako stanovnici koriste male terase, krovove, dvorišta i čak balkone za uzgoj povrća, začinskog bilja i voća. Ovi mali zeleni prostori nisu samo dekoracija, oni su praktični, ekološki i donose zadovoljstvo gledanja kako nešto raste od semena do stola.

Sistemi hydroponics i vertikalne bašte omogućavaju uzgoj hrane u uslovima gde nema dovoljno zemlje. Beogradski startapovi, ali i pojedinci, koriste ove tehnologije da na malom prostoru proizvedu sveže salate, paradajz, paprike, pa čak i jagode. A rezultat je hrana koja je lokalna, organska i dostupna u svako doba godine.

Međutim, pored individualnog uzgoja, pojavljuju se i zajedničke gradske bašte. Na mestima koja su ranije bila zapuštena ili neiskorišćena, komšije zajedno sade povrće, dele iskustva i organizuju radionice. Ovo nije samo hrana, već i socijalna inicijativa, mesto susreta i učenja.

Urban farming je važan jer smanjuje potrebu za transportom hrane i otpada, uči mlade i odrasle kako se hrana uzgaja i koliko je vredna, a dodatni benefit je mentalno blagostanje koje može da donese. Kontakt sa prirodom, listom, zemljom, plodovima, živom prirodom oplemenjuje.

Čak i mala saksija sa začinskim biljem može promeniti dnevnu rutinu – od toga da doručak bude svež do toga da se razvija veština samostalnog uzgoja. Urban farming pokazuje da čak i u betonskom gradu možemo stvoriti oaze hrane i zelene oaze koje čine život kvalitetnijim.

U Srbiji urban farming tek dobija zamah, ali primeri sa balkona, terasa i zajedničkih bašti pokazuju da je budućnost gradskog života zelenija i ukusnija nego što mislimo.

Izvor : NadjiDom.com