Rešili ste baš ovih dana da je došlo vreme da postavite temelje svog života na pravo mesto, da zasnujete porodicu ili da porodicu koju ste zasnovali povedete u NOVI, sada vaš PR(A)VI DOM.
Izbor nije nimalo lak :
Stan u stogom centru ili kuću sa velikim dvorištem, garažom, baštom…. Svi bi kuću i dvorište, roštilj, da šišaju travu, malu bašticu, a i deca hoće psa. Pas je sada hit. Nema deteta koje nije smislilo da je vreme za psa. Skoro da nema porodice iz urbanih sredina koje ne vodi nekog i to ne bilo kakvog ljubimca, već sa rodoslovom.
Onda se sete da rade do 17h, da vikendom odmaraju i po dobroj navici idu negde na odmor ili nekom na teret. Vremena za dvorište, kuću, baštu, travu imaju tek sledeće nedelje, a i posao neće pobeći, uradiće se to.
A pomenuti ljubimac, zvaćemo ga prosto ,,Džeki“, on ide uvek sa nama, u kolima ima svoje ćebence, deca ga jako vole, doduše sada više tuđa nego vaša, jer vaša sada imaju najnoviji tablet pa nemaju više vremena za njega. Tata je dobio da se brine o njemu, logično je, on ga je i nabavio, pa je red da on onda i pazi na njega: da ga vakciniše, kupuje mu hranu, kupa ga, vodi u šetnju i kod veterinara. Na fejsu i tviteru svi su za to: da to radi tata. Super.
A da ipak uzmu stan? Da, to je pravi put. Prvo će kupiti stan, manji su troškovi, manja ulaganja, nema opravke oluka, nema loš beton, a otpali malter nije naš i sve vreme slobodno je naše, a i nema šišanja trave i bašte, samo zalupiš ulazna vrata, a i to ne moraš.
Sada je vreme da se odluče: mama bi trosoban, da svako dete ima svoju sobu. Deca prihvataju oberučke da svako ima svoju sobu i internet u svakoj sobi. Svi se slažu: da stan bude u centru, bilizu marketa i škole da deca ne idu taxijem u školu, da je dobro održavan i da ima lep pogled.
Tata i ,,Džeki’’ su neodlučni i oni bi sve to, ali bi i da im ostane da zamene Corsu za noviju Astru. Malo je čudno, još ne shvataju da im je BUDŽET malo ,,tesan“ za sve želje, a istini za volju i NE znaju koliki je.
Najbolji i pr(a)vi put je da se setite matematike, da uzmete papir, digitron i olovku grafitnu i to iz jednog razloga: bar sto puta će se morati brisati i želje i mogucnosti.
Znate ono: moji bi mogli toliko, tvoji ama baš ništa, a i mi ništa nismo ušparali, jer išlo se u Grčku , pa nova jakna za batu, pa tablet njoj, a njemu Najke, a i ,,Džeki“ nije bio baš jeftin.
Tata ćuti i misli, a on kad misli uvek se seti genijalnog rešenja, a to je: BANKAAAA…. Odeš, uđeš, uzmeš koliko ti treba, a placaš 15-20 godina siću. Pa ko ne bi?
A kad odeš u banku:
Čitaj ono što malim slovima piše, jer je to u banci najskuplje, to je zagrljalj kojeg se posle teško rešiti, a i dugo traje.
Onda ajdmo iz početka: olovka, papir i samo dve kolone: ŽELJE I MOGUĆNOSTI.
Tek kada podvučete crtu videćete da li je to: kuća ili stan, u centru ili malo dalje, I ili III sprat, ,, Džeki’’ ili knjiga, Corsa ili Astra ili ipak, gde smo – tu smo.
I ne žurite sa izborom kuće ili stana, sprata ili dvorišta, toga sada ima dosta u ponudi. Tražite rešenje za stvarne potrebe, verujte i nama ćete olakšati posao kada znate šta su vam mogućnosti, jer i naše vreme ima cenu.
Februar,2014
Dragan P. Stajić
