U Srbiji godinama unazad je legalizacija bespravno izgrađenih objekata u žiži javnosti – koliko agenata za nekretnine toliko i potencijalnih kupaca.

Razlog za to je što je oko 50% bespravno izgrađenih objekata stambenog tipa.

U nekom od prethodnih tekstova bavili smo se problematikom kupovine neuknjižene nekretnine (koja je legalna ili u pocesu legalizacije), kao i dokumentima potrebnim za legalizaciju pa vam preporučujemo da zarad sveukupne slike pročitate i ta dva teksta.

Legalizacija stana

Pri kupovini nekretnine bitno nam je da je ona legalna da bi se kasnije mogla ponovo prometovati, pokloniti ili naslediti.

U najboljem slučaju stan koji će biti vaš nalazi se u legalizovanoj zgradi, i u tom slučaju stan postaje vaš ugovorom i upisom u katastar nepokretnosti gde ste vi uknjiženi kao novi vlasnik.

Šta se dešava kada sama zgrada u kojoj imate ili planirate da kupite stan nije legalizovana.

Po zakonu, legalizaciju celokupnog objekta plaća investitor i ako je on svoju zakonsku obavezu ispunio imate čistu sitiaciju.

Problem nastaje kada je investitor nepoznat ili nedostupan (najčešće ćemo čuti da je investitor “ispario”).

U tom slučaju zakon predviđa da, za legalizaciju pojedinačnih stanova, mora prvo celokupna zgrada biti legalizovana, a nakon toga stanovi (garaže i lokali) u njoj.

Pitanje koje građani najčešće postavljaju je “Ko podnosi zahtev za legalizaciju i ko snosi finansijske troškove?”

Zahtev za legalizaciju zgrade može da podnese bilo ko ko je vlasnik stana zgrade u pitanju.

U tom slučaju ne plaćaju se takse za objekat već se nakon procene, određuju pojedinačne takse za svaki stan, garažu ili lokal. Ono što se tada uzima u obzir je kvadratura i namena prostora.

U zgradama koje su izgrađene pre 20, 30 pa i više godina i koje i danas nisu legalizovane vlasnici stanova mogu samostalno podneti zahtev za legalizaciju sopstvenog stana i to bez potrebe da zgrada bude legalizovana.

Na papiru sve ovo izgleda lako jer je zakonom određeno i kolike su takse i ko ih plaća ali nije određeno ko je odgovoran za troškove unajmljivanja arhitekte.

U mnogim zgradama to je rešeno tako što na nivou zgrade predsednik stanara u dogovoru sa stanarima odredi iznos koji se plaća pa se trošak deli i lakše je finansijski podneti.

Problem nastaje kada nekoga ne zanima legalizacija ili nisu dostupni (npr. godinama žive u inostranstvu). Tada je teško odrediti osnov cele zgrade, premeriti fasadu i preseke – informacije koje nadležni traže.

Šta ako odlučite da ne legalizujete?

Vlasnici nelegalizovanih stanova plaćaće veće poreze na imovinu u odnosu na vlasnike stanova sa istom kvadraturom koji su legalizovani.

Cene legalizacije stanova

Zakonom je predviđeno da taksa za objekte do 100 metara kvadratnih iznosi 5.000 dinara, do 200 kvadrata 15.000, do 300 kvadrata 20.000 dinara, a preko 300 kvadrata 50.000 dinara.

I to u slučaju da je jedini dokument po kom se vrši uknjižba kupoprodajni ugovor. Svaki sledeći dokument plaća se 1.500 dinara.

Napomena: Postoji poseban slučaj po kome se plaća znatno manje – 300 dinara- ako se u kupoprodajnom ugovoru nalaze i muž i žena zajedno (bilo u bračnoj ili u vanbračnoj zajednici)

Na kraju, mi vam preporučujemo da se dobro informišete o pravnom statusu nekretnine koju želite da kupite kao i o pravnom statusu celokupnog objekta.

U međuvremenu, vaš NadjiDom tim je tu da vam pomogne.