Sve veći broj ljudi dolazi u beli grad i tu ostaje. Gradi se sve više jer grad postaje prenaseljen, infrastruktura postaje tesna i gužve su normalne. U senci oblakodera ostaju znamenitosti koje čine ovaj grad.

Nastaje megalopolis i bićemo kao pčele u saću.

A Beograd je uvek imao poseban šarm koji svako ko je u njega kročio oseti. Taj običan, skrpljeni, malo ofucan, ali autentičan i slobodan duh. On vas omami i šmekerski vam se uvuče pod kožu i zavolite njegove mane.

Bilo bi super da beogradski duh zauvek odiše ulicama grada, ali pitanje je da li će uspeti da sačuva svoju autentičnost u ovom procesu “zlatiborizacije” Beograda i trendu selidbe u velike gradove.

Šta vi mislite?