Vi ste ovde
Početna > Izdvajamo > Ne bacaj tu pocepanu majicu, treba mi za prašinu!

Ne bacaj tu pocepanu majicu, treba mi za prašinu!

Pitate se, šta se dešava sa vremenom? Gde je nestala jesen? Kraj oktobra je, a temperatura je prošlog petak bila 29°C. O čemu će sad deca pisati kad im nastavnica da sastav na temu “Jesen u mom kraju” – o pevanju ptičica, visibabama, cvetanju i komarcima?

Odjednom, svuda čujete kako se naširoko i nadugačko priča o životnoj sredini, klimatskim promenama, energetskoj efikasnosti, zagađenosti vazduha, električnim trotinetima… Kul buzzwords 21-og veka.

Sve je “pozelenelo”. Svi su “zabrinuti” za životnu sredinu i očuvanje vrsta, plaši ih efekat staklene bašte i problem deponija. Mediji, novine, brendovi (plastične kese ni pod tačkom razno, a zaposleni vikendom sade drveće, šume uz diplomatsko-konzularni osmeh), deinfluenseri (potpuno nova kategorija – ratuju protiv konzumerizma), vlast (kažu iz budžeta odvajaju para i para da nam očiste reke, potoke, naselja). You name it – they green it.

Čovek bi rekao, sve vrvi od posla. S druge strane, od parkova prirode se prave zimovališta i golf tereni, a spisak ugroženih i zaštićenih vrsta pišu lovci.
To vam je dragi čitaoci, eko-manipulacija (eng. greenwashing), znate ono kad siromah vozi bicikl – on je bedan, a kada bogataš vozi – rekreativac koji brine o zdravlju. I onda, kad ostanemo sami na betonu i kad zadnja reka presuši, kada najlonske kese okite svo drveće neki će možda da shvate da novac ne može da se jede niti pije.

Zato, hajde da budemo iskreni. Mi ne razumemo kako sad zagađujemo planetu ako turiramo sa dizelašom čekajući zeleno svetlo na semaforu. Niti smo bolji od drugih ako gledamo emisiju o ekologiji na Discovery kanalu dok sedimo u kući ispred koje je zapaljena gomila smeća, špricamo na sebe dezodorans i palimo šumu neugašenom cigaretom. Većina ne zna šta znači zaštita životne sredine, niti šta treba da radi da bi je zaštitila.

Zato za sve vas i nas krećemo sa laganim štivom – lako da zapamtite i lako da primenite.

Jeftina struja – izgovor da se ne radi tokom dana

Pored post-pijanstvenih trauma, gledanja mimova i posete frižideru, najčešći uzrok koji nas drži noću budnim je jeftina tarifa struje. Kompletna zgrada sa pedeset i kusur stanova u isto vreme uključi veš mašine, fenove, usisivače, miksere i kakofonijska atmosfera se širi i širi.

Iz ovoga vidimo da kada su pare motiv – sve može, čak nesvesno delamo ekološki. Pouka priče – nastavite sa noćnim životom u kući.

Kuvajte noću. Uključite mašinu noću (ako ste baš smeli – dve mašine). Kupajte se noću. Usisavajte noću. Peglajte noću. Seckajte luk u secku noću. Punite tea peć noću (gutaj struju kako god okreneš…). Pravite potaž u blenderu.
U suštini, sve je bolje i jeftinije noću. A priroda vam je zahvalna. Win-Win.

“Pojedi sve to iz tanjira! Nema bacanja hrane!”
Svima dobro poznata rečenica iz detinjstva. Sećamo se roditelja koji nam ne bi dali da ustanemo sa stola dok ne pojedemo sve sa tanjira. Onda bismo smišljali kako da ih nasamarimo – kreće proces promišljanja u čemu poneti hranu sa tanjira, kada je najbolji momenat umuljati to u džep, gde baciti…

Ali oni su kod nas tom rečenicom razvili štedljivi mentalitet. I onda kad odrastemo i sami plaćamo svu tu hranu ne pada nam na pamet da je bacamo. Zato, sledeći put razmišljajte kao snalažljivo dete. Da li napraviti novo jelo, iskoristiti kao đubrivo za biljke ili baštu, možda hranu za pse?

Ako sad izađete na ulicu videćete tragove ljudskog hedonizma svuda, poput kesice Čačanskog čipsa (nije reklama😉) ili neki sa egzotičnom hemijom ukusa – čili, tzatziki, kajmak, kiseli krastavci…
Zbog zdravlja svog i majke prirode, nađite svog lokalnog dilera sezonskog voća i povrća, znate, onog pitomog dekicu kome u očima vidite da vam je doneo ono što daje svojim unucima.

Ne bacaj pocepane gaće, trebaju meni za prašinu!

Budi pesimista, reče psiholog. Jer ako želite da pobedite probleme, moraš da razmišljaš kao problem!

Znači, svaka stvar ima rok trajanja, posle čega je ljudi bacaju. Ali ne i vi.
Vaša misija je da predvidite sve potencijalne upotrebe te stvari kada izgubi svoju upotrebnu vrednost i onda dočekate na volej osobu kojoj je htela da je elegantno baci u kantu.

Pocepana odeća – krpa za brisanje prašine isključivo noću
Izlizana guma iz podruma – saksija za biljke
Tegla od ajvara sa akcije – zasadite cveće koje vam je komšinica dala
Stara kutija od cipela – ukrasna kutija ili čuvanje čarapa
Stare novine – “ukrasni papir” za pakovanje poklona

Mi smo kolekcionari, hteli da to priznamo ili ne. U podrumu svake srpske kuće naći ćete DVD plejere, VHS kasete, usisivač sloboda Čačak, Spectrum računar, neke izgrižene kablove… Ruku pod ruku s tim ide naša domišljatost u pronalasku upotrebne vrednosti apsolutno svemu – šolja sa hemijskama, karton od jaja za potpalu i naravno, kese u kesi. Jer dom bez kesa u kesi je samo stambeni prostor.

Kratka priča o mom omiljenom ekološkom delatniku – komšinici Bilji

Jedne predvečerji odlučim da prošetamo do obližnjeg potoka u mom kraju. I ostanem zatečena. Ekologija je ovde rekla zbogom. Pozdravljaju me kese, limenke, vrećice koje plutaju po vodi. I tako razočarana vidim ja da nema ništa od mog užitka i krenem nazad. Zanesena ne vidim da mi u susret dolazi moja komšinica Bilja.


Umalo da stradam i naletim na motku koju u rukama nosi. Dugačka tri, ako ne i više metara. Tanka, a vrh joj mokar.
„Biljo, šta si to radila?“, pitam je iznenađeno.
„Nabujao potok, a bujica donela ko zna odakle otpatke. Ružno videti. Pa eto, malo pročistila koliko sam mogla.“
To je to!

To je ekologija. Neću više gledati TV, društvene mreže, vesti. Gledaću šta radi moja komšinica Bilja…

 

Izvor : NadjiDom.com

Ostavite odgovor

Top