Fenomen pasivnog stanovanja podrazumeva aktivan i vrlo jednostavan pristup u oblikovanju budućnosti ljudskog življenja razvijen širom gradova Švedske.

Ovaj nov način života oslikava proaktivan stav Šveđana prema prirodnom i društvenom okruženju.

Pasivno stanovanje je život u samoodrživom i dobro izolovanom stambenom objektu, u kome specijalno projektovan ventilacioni sistem reguliše protok vazduha tako da energija koju troše kućni aparati ostaje skoro potpuno iskorišćena unutar domaćinstva tokom cele godine.

Poslednjih godina u Švedskoj forsira se prelazak sa fosilnih goriva na racionalnu upotrebu obnovljih izvora energije koji ne zagađuju životnu sredinu čime se postiže sistematsko poboljšavanje energetske efikasnosti u domenu održivog urbanog razvoja i stanovanja.

Najpoznatiji primer održivog urbanog razvoja u Švedskoj je Hammaraby Sjostad u Stokholmu. Pasivne stambene zgrade, koje sve češće niču okružene su brojnim pratećim objektima kao što su sportske hale, staze za šetnje i vožnje bicikla. Ovaj grad u gradu, povezan je sa drugim ekosistemima ovog tipa na nivou cele zemlje.

Čitav ekosistem počiva na samoodrživoj i energetski efikasnoj infrastrukturi – solarne ćelije na krovovima zgrada pretvaraju sunčevu u električnu energiju, automatizovani podzemni sistemi direktno prikupljaju bio-otpad iz domaćinstava, i druge vrsta čvrstog otpada koji se transportuje do međusobno povezanog sistema lokalnih toplana. U njima se otpad recikliranjem pretvara u vodu, električnu energiju i biogas.

Na ovaj način negativan uticaj na životnu sredinu smanjen je za 40 posto.

Ovaj koncept pasivnog stanovanja podrazumeva i životni stil stanovnika ovakvih naselja koji konzumiraju isključivo organski gajenu hranu i dobar deo žitelja nosi odeću od ekološki prihvatljivih materijala.