Tržište digitalnog oglašavanja poraslo za četvrtinu u odnosu na prošlu godinu
U Srbiji je u 2018. godini na digitalni marketing potrošeno 36,8 miliona evra, što je 22 odsto novca uloženog u oglašavanje uopšte, rečeno je na otvaranju Digital Day 2019. u Beogradu. Digital Day 2019. okupio je prvog dana više od 800 učesnika i posetilaca, a na predavanjima i u panel diskusijama iznet je podatak da se televiziji i radiju i dalje najviše veruje, ali i da digitalno oglašavanje u Srbiji beleži rast od oko 24 odsto, najveći u Evropi. “Naši trendovi sve više podsećaju na svetske, a u svetu su ulaganja u digitalno oglašavanje negde na 50 odsto“, rekao je na otvaranju konferencije Igor Žeželj, predsednika UO IAB Serbia.
“Ključne stvari za digitalno tržište su interdisciplinarnost, kreativa, tehnologija, produkcija, strategija, a mi u svemu tome trebamo jedni drugima i treba da guramo jedni druge. Sve više nam fali poverenje. Zato smo mi i IAB-u okupili više od 80 članova, sve učesnike u digitalnom poslovanju, među kojima su svi digitalni mediji, sve relevantne agencije svih vrsta, digitalni servisi, tehnološke platforme, konsultantske kuće, a pridružuju nam se i veliki regionalni brendovi. Jako nam je važno što je IAB postao mesto na kom smo se svi okupili, mesto na kom razgovaramo, razmenjujemo mišljenja, razvijamo jedni druge, a i edukujemo o digitali i digitalnom svetu. Razvijamo svoj ekosistem i rastemo, a kroz razmenu, iako smo različiti, polako stvaramo sistem, bez obzira na različite i prepletene interese, i polako dolazimo do formule kako da ‘dižemo’ tržište”, rekao je Žeželj.
Rade Tričković, managing director u Httpool (IAB Serbia Board Member), rekao je da digital nije jedinstvena kategorija, da je displej oglašavanje dostiglo 25 miliona evra u 2018, uz rast od 22 odsto, ali i da prva dva igrača imaju rast, što znači da su svi ostali pretrpeli pad. “Mobile advertising imao je rast 45 odsto, dok je ranijih godina rast bio trocifren, a ulaganje u mobile preteklo je ukupne iznose ulaganja u desktop”, rekao je Tričković.
Danijel Knap, Chief Economist IAB Europe, ocenio je da kriza masovnih medija i povećanje broja korisnika mobile medija vode u dramatične promene. “Ekonomija raste brže nego oglašavanje, prvi put u istoriji. Marketing nije samo oglašavanje, već i prisutnost, kao što je isporuka robe na kućnu adresu. Dolazi vreme kada će vrednost podataka premašiti vrednost ulaganja u oglašavanje u medijima, ali se postavlja pitanje kako će biti moguće precizno vrednovati ili naplatiti to ulaganje”, smatra Knap. “Promene su ogromne – Amazon neverovatno raste, kupovinom medija, i već uzima deo kolača Google-u u smislu pretrage. Uz to, zakonski regulatori sve žešće istražuju advertajzing i tržište reklamiranja, a akcenat se sa prava na podatke pomera na prava na zaključke izvedene na osnovu tih podataka, rekao je Knap i podsetio na izreku da “nas je strah je da su kompjuteri veoma pametni i da će preuzeti svet, a stvar je u tome da su oni gluplji nego što mislimo i da su ga možda već preuzeli”.
“Treba targetirati publiku, treba biti kredibilan, treba zaraditi i opravdati poverenje, a to je u Srbiji još u povoju. Treba se posvetiti svakom čoveku, treba opravdati poverenje koje nam korisnici ukazuju. To je ključno”, rekla je Jasmina Koprivica, CEO Telegraf.rs, i dodala da je lov na klikove mehur koji će uskoro pući, da je dobro što je tako i kako se nada da se to vreme više nikada neće vratiti.
Katarina Kostić, SEE Deputy CEO Development IPG Mediabrands, izjavila je na panelu da je, prema istraživanju sprovedenom u 81 zemlji, u kojima živi 1,7 milijardi stanovnika planete, zabeležen pad poverenja u medije od osam odsto, a u Srbiji 13 odsto. “U Srbiji su dominantni YouTube i Facebook, u svetu nije tako. U Srbiji opada poverenje, ali raste želja za pripadanjem, kod nas je skočila 18 odsto, a u svetu pet”, rekla je ona.
Profesorka dramaturgije Biljana Srbljanović, podsetila je na to da su lažne vesti postale fenomen koji odlučuje o izborima u nekim zemljama. “Gubitnici hladnog rata su shvatili da postoji druga vrsta borbe, tiha, manjeg intenziteta, borba plasiranjem sadržaja. Kod nas nikada nisu utvrđena pravila na društvenim merama, a poverenje u SAD i svetu nosi čovek. Čovek, autor, svojim imenom i prezimenom stoji iza toga što emituje, a kod nas je sutuacija takva da su nam komentatori anonimni”, rekla je ona. “Za sadržaje kod nas je bitno da imaju titlove, da budu besplatni i da budu otvoreni za sve, mi smo tako navikli. Podkastovi ovde imaju zastupljenost od 1,7 odsto jer na podkastovima imamo sadržaje koji su ozbiljniji, traže vreme i motivaciju i zainteresovanost jer nisu ‘tra-la-la’. S druge strane, imate pojavu da kod mene na fakultetu imate predmet na kom studenti uče kako da pišu scenarija za video igre”, rekla je Biljana Srbljanović.
