Sever Crne Gore predstavlja specifično i prilično neujednačeno tržište u poređenju sa ostatkom zemlje. Dok su primorje i Podgorica već godinama pod snažnim pritiskom potražnje i rasta cena, sever se razvija sporije, ali ne i bez promena koje poslednjih godina menjaju njegov karakter.
U većem delu severa i dalje dominira niska ili umerena potražnja. Gradovi poput Berana, Pljevalja, Andrijevice i Bijelog Polja suočavaju se sa dugoročnim iseljavanjem stanovništva, što direktno utiče na tržište nekretnina. U tim sredinama nema velikog pritiska kupaca, pa se cene formiraju sporo, a pregovori su česti. Stanovi se često prodaju u rasponu od oko 600 do 1.000 €/m², dok stariji objekti i kuće mogu biti i jeftiniji, u zavisnosti od lokacije i stanja. Poljoprivredno i građevinsko zemljište u ruralnim zonama takođe ostaje relativno povoljno, što sever čini jednim od najdostupnijih delova Crne Gore za kupovinu nekretnina.
Međutim, sever nije homogeno tržište. Poslednjih godina jasno se izdvaja druga grupa lokacija u kojima se dešava potpuno drugačiji trend. Kolašin i Žabljak su, zahvaljujući razvoju planinskog turizma, postali najdinamičniji segment tržišta u ovom delu zemlje. Posebno Nacionalni park Durmitor i šira zona Žabljaka privlače sve više investitora i kupaca iz Crne Gore, regiona i dijaspore.
Razlog za to je promena načina korišćenja nekretnina. Za razliku od ranije, kada su vikendice bile isključivo za lični odmor, danas sve više kupaca posmatra nekretninu kao izvor prihoda. Planinski turizam na Durmitoru i Žabljaku funkcioniše tokom cele godine — zimi kroz skijanje i zimske sportove, a tokom ostatka godine kroz planinarenje, ekoturizam i boravak u prirodi. To omogućava kontinuirano izdavanje i povrat investicije, što direktno podiže interesovanje i cene.
Upravo zbog toga se na Žabljaku danas stanovi i apartmani kreću u rasponu od približno 1.200 do 2.000 €/m², dok su u najatraktivnijim novijim objektima cene i više. Zemljište, u zavisnosti od lokacije i urbanističkih uslova, ide okvirno od 50 do 150 €/m². Sličan trend postoji i u Kolašinu, gde razvoj ski-centara i investicionih projekata dodatno podstiče rast cena.
Na nivou cele severne regije može se govoriti i o zvaničnim prosečnim vrednostima koje se kreću oko 1.500–1.600 €/m² za novogradnju, ali ta cifra zapravo prikriva veliku razliku između turističkih i neturističkih zona. U praksi, sever je podeljen na dva paralelna tržišta: jedno gde cene ostaju niske i stabilne, i drugo gde turizam postaje ključni pokretač rasta vrednosti.
Kupci su takođe različiti u ta dva segmenta. U tradicionalnim gradskim sredinama nekretnine uglavnom kupuju lokalni stanovnici koji rešavaju stambeno pitanje, dok u turističkim zonama dominiraju investitori, ljudi iz Podgorice, Srbije i dijaspore koji traže vikend-nekretnine ili objekte za izdavanje. Taj drugi segment sve više utiče na formiranje cena i ubrzava razvoj tržišta u određenim delovima severa.
Sve u svemu, sever Crne Gore danas stoji između dve realnosti. Jedna je tržište sa niskom tražnjom i pristupačnim cenama, a druga brzo rastuće turističke zone gde planinski turizam, posebno u oblasti Durmitora i Žabljaka, postaje ključni faktor koji podiže vrednost zemljišta i nekretnina. U narednim godinama upravo bi taj turistički impuls mogao da bude glavni pokretač daljih promena na tržištu.
Izvor : NadjiDom.com
