Šestomesečni euribor je ovih dana na najvišem nivou u poslednjih deset godina, na kom nije bio od aprila 2012. godine. Prognoze stručnjaka su da bi to povećanje građanima koji otplaćuju stambene kredite, krajem godine moglo podići rate i do 50 evra. Ovaj skok najviše bi mogao da utiče na one klijente kojima su krediti odobreni ove godine ili one koji se tek sada zadužuju, po novim kamatnim stopama.
Zašto je važan euribor?
Euribor je kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuje novac, a predstavlja i sastavni deo kamatne stope po kojoj korisnici kredita koji su se odlučili za promenljivu kamatnu stopu otplaćuju svoj dug. Ta kamata se sastoji iz dva dela – šestomesečnog euribora (6M) čija je vrednost promenljiva, a drugi je fiksni deo – takozvana marža banke u procentualnom iznosu. Postoji opcija usklađivanja sa euriborom na tromesečnom nivo. Za one čija promenljiva kamatna stopa obuhvata 3M značajna su četiri datuma kada se usklađuje – 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar. Njima bi rate mogle porasti već od početka oktobra, kada se sledeći put usklađuju sa tromesečnim euriborom. Vrednost euribora se inače utvrđuje svakodnevno, ali ona nema dnevni uticaj na mesečne rate kredita, već praktično kvartalni i polugodišnji, piše Euronews.
Kreditni savetnik Nikola Čobić kaže za televiziju Vesti da iako se uglavnom priča o šestomesečnom euriboru, trenutna situacija je takva da banke najčešće nude stambene kredite sa tromesečnim eurobirom. On dodaje da smo u odnosu na period od pre 12 meseci, kada je euribor bio na najnižoj tački od 0,55, sada došli do toga da je trenutno iznosi + 0, 78.
– To znači da ako ste pre godinu dana pozajmili 100.000 evra od banke za kupovinu stana ili kuće po kamatnoj stopi od 2,99 plus euribor, koji je tada bio u minusu, kamatna stopa vam je bila oko 2,43. Na 100.000 evra i period otplate od 30 godina vaša rata kredita iznosila je oko 390 evra. Sada, sa rastorom euribora na + 0,78, ta rata iznosi 460 evra. Ovo povećanje najviše bi mogli da osete oni klijenti kojima su krediti odobreni ove godine ili oni koji se tek sada
zadužuju, po novim kamatnim stopama.
Rastu cene stanova
Uporedo sa rastom euribora rastu i cena stanova u Srbiji. Urednica portala NadjiDom.com Marija Grahovac u razgovoru za televiziju Vesti podseća da je prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u drugom kvartalu 2022. nastavljen trend rasta cena stanova, i u novogradnji, i u starogradnji, u svim većim gradovima u Srbiji.
– Kada uporedimo prvi i drugi kvartal ove godine vidimo skok cena u Beogradu i Novom Sadu za 6% u starogradnji, a sličan je procenat rasta i u novogradnji. Kragujevac i Niš takođe beleže rast. Prema oglasnim informacijama kojima mi rapolažemo, rast postoji i u gradovima u unutrašnjosti. Tako u Jagodini imamo skok za 10% u odnosu na prethodnu godinu, u Ćupriji za 20% i Paraćinu za 4%. Ipak, jako je bitno naglasiti da uvek postoji razlika u oglašenim i stvarnim cenama i to čak od 5% do 20%. Interesantno je da Niš u drugom kvartalu u odnosu na prvi ima rast od 2%, ali ako pogledamo rast u odnosu na isti period prethodne godine taj skok je čak 20%. Dakle, za stan u Nišu plaća se 20% viša cena pre nego samo godinu dana. Tu odmah vidimo investicioni potencijal ulaganja u stanove u ovom gradu.
Novogradnja najtraženija
Najviše se kupuju stanovi u novogradnji. Grahovac istiće da je rast cena novogradnje uticao na rast cena starogradnje, pa se često mogu naći, pogotovo u Beogradu, izuzetno visoke cene stanova u starogradnji koje su jako blizu cenama novogradnje.
– Normalno je da će kupac u tom slučaju pre kupiti nov stan gde neće imati dodatna ulaganja u renoviranje. Sa druge strane, stan uvek ima prednost u odnosu na kuću. Lakše ga je izdati, lakše ga je prodati, manji su troškovi održavanja, tako da stan je uvek prvi izbor. I onih koji rešavaju svoje stambeno pitanje, ali i onih koji od te kupovine žele da ostvare veću zaradu.
Najveća ponuda je u najvećim gradovima, ali to ne znači da je ona dovoljna, naprotiv. U velikim gradovima i dalje postoji veća potražnju u odnosu na ponudu, ali je poslednjih godina takva situacija aktuelna i u manjim gradovima, što pre pandemije virusa korona nije bio slučaj. Sada i u tim mestima postoji veliki broj, pre svega naših ljudi, koji rade u inostranstvu i koji žele da svoj zarađen novac investiraju u kupovinu stana.
Iznajmljivanje sve skuplje
Slična situacija je kada govorimo i o iznajmljivanju stanova. I tu potražnja prevazilazi ponudu, objašnjava Grahovac za Vesti. Prosečna cena za izdavanje garsonjere u Beogradu za skočila je za 100 evra za godinu dana, dok u manjim gradovima to povećanje iznosi od 20 do 40 evra.
– Trenutno imamo priliv studenata u univerzitetske centre Srbije, ali definitvno postoji i priliv potražnje iz inostranstva. Naravno, tu pre svega mislim na ljude iz Ukrajine I Rusije koji su najpre zainteresovani za iznajmljivanje nego za kupovinu nekeretnina. Napominjem da potražnja od njih postoji i u manjim gradovima, jer ne dolaze uvek oni najbogatiji. Dolaze i ljudi koji imaju prosečne prihode i neki manji standard u želji da sebi obezbede sigurnost i mir.
Investiranje u nekretnine, dobra odluka ili ne?
I dok se mnogi dvoume da li u ovom trenutku investirati u nekretnine ili čekati povoljniji trenutak, kreditni savetnik Nikola Čobić smatra da je ulaganje u ovom momentu pametna odluka, uprkos svim tektonskim poremećajima na tržištu nekretnina.
– Pogotovo jer su cene mesečne rente od kada je počela kriza u Ukrajini skočile za 30 do 40 odsto, a negde i više. Rusima i Ukrajincima ne menja puno da li će iznajmiti stan u Novom Sadu ili Beogradu. Vi i dalje možete, ako pričamo o kupovini stana na kredit uz određeno učešće koje vam banka traži od minimum 20%, za rentu koju dobijete na mesečnom nivou otplatiti deo rate za stan koji ostaje vama.
Da li se može očekivati pad cena nekretnina za sada sa sigurnošću niko ne može da zna. Urednica portala NadjiDom Marija Grahovac smatra da do tog pada u skorije vreme neće biti.
– U prethodne dve godine imali smo dosta nepredviđenih dešavanja na globalnom nivou koja remete sva tržišta, ne samo tržište nekretnina i jako je teško davati prognoze. Imamo situaciju u Ukrajini, imamo inflaciju u vodećim svetskim ekonomijama, pa i našoj, probleme u transportu, sada i skok euribora… Sve to kreditne kupce stanova u Srbiji čini nespokojnim i vrlo je moguće da će takvi kupci ipak malo da zastanu. Sa druge strane, keš kupci koji uglavnom kupuju iz investicionih razloga nastaviće I dalje da kupuju.
Za one koji planiraju da u skorijem periodu uzmu stambeni kredit Nikola Čobić savetuje da se odluče za banku koja će im u startu dati nižu maržu.
– Važno je napraviti razliku između varijabilne i fiksne kamatne stope. Varijabilna kamatna stopa je vezana za euribor, fiksna kamatna stopa je nešto što vi plaćate banci do kraja onako kako ste se dogovorili. Postoje banke koje odobravaju fiksne kamatne stope i to se obično odnosi na kraće periode od 10, 15 do 20 godina. Naravno, u startu fiksna kamatna stopa je skuplja, taj kredit je skuplji, ali ne zavisite od euribora. Trenutno je i dalje situacija takva da je povoljnije uzeti kredit sa varijabilnom kamatnom stopom. Ono što je važno, to je da su suma i period otplate dva ključna faktora uz maržu banke.
Pa da, u pravu ste. Ne znam dai se sećate 2007 pred onu krizu, koliko su bile naduvane cene nekretnina, do neba. A onda je 2008 udarilo tako da se sve svelo na pravu meru. Isto kao sada.
Postovani ja se slazem sa vama deo ovih informacija mi je poznat ,ali izostavili ste jednu bitnu stvar da stamparije u evropi i americi rade 24h i da stampaju hilikopter novac koji ce oni davati privredi i gradjanima da plate racune zbog povecane cene energenata sta ce biti kad taj novac dodje do nas ja mislim kolaps pad dolara i evra brisanje valuta i prelazak na digitalni novac.