Tržište nekretnina u Srbiji poslednjih godina prolazi kroz zanimljiv zaokret. Nakon perioda u kojem su dominirali keš kupci i brze transakcije, stambeni krediti se ponovo vraćaju u fokus i zauzimaju sve značajnije mesto u kupovini stanova. Taj pomak ne govori samo o tome da je kreditiranje dostupnije, već i o tome kako se kupci prilagođavaju novim cenama i ekonomskim uslovima.
Kako su cene kvadrata u većim gradovima nastavile da rastu, sve je teže kupiti stan bez pomoći banke. Za veliki broj ljudi, posebno onih koji kupuju prvu nekretninu, stambeni kredit više nije opcija „ako zatreba“, već jedini realan način da uopšte uđu na tržište. Prema podacima iz Republičkog geodetskog zavoda, iz njihovih kvartalnih i godišnjih izveštaja o tržištu nepokretnosti, keš kupci i dalje su dugoročno dominantan segment tržišta i često učestvuju u više od polovine ukupnih transakcija. Ipak, u periodu rasta kamatnih stopa i pooštravanja kreditnih uslova tokom 2022. i 2023. godine, udeo kupovine putem stambenih kredita bio je u padu, dok se u novijem periodu, 2024. i 2025. godine, primećuje stabilizacija i blagi oporavak kreditnog segmenta. Takođe, podaci pokazuju i da postoje regionalne razlike — u Beogradu i većim urbanim sredinama kreditni kupci imaju značajno veći udeo nego u manjim gradovima i ruralnim sredinama.
Ova promena se vidi i u strukturi samog tržišta. Keš kupci i dalje postoje i i dalje su značajan deo potražnje, ali više ne dominiraju kao ranije. Kreditni kupci ponovo postaju važan oslonac tržišta, što menja i dinamiku kupovine. Procesi su nešto sporiji nego u keš transakcijama, ali su stabilniji i više zavise od bankarskih uslova nego od trenutne likvidnosti kupaca.
Posebno važnu ulogu u ovom trendu imaju mladi kupci i oni koji rešavaju stambeno pitanje prvi put. Za njih su krediti najčešće jedini način da dođu do nekretnine, a različiti državni programi i subvencije dodatno su olakšali ulazak na tržište, pre svega kroz niže početne barijere i povoljnije uslove učešća. Ipak, visoke cene stanova i dalje ostaju ključna prepreka, pa kredit samo ublažava, ali ne uklanja problem pristupačnosti.
Kako se udeo stambenih kredita povećava, menja se i cela logika tržišta. Banke postaju sve važniji faktor u formiranju tražnje, dok kamatne stope i kreditni uslovi direktno utiču na broj transakcija i raspoloženje kupaca. To znači da tržište postaje osetljivije na monetarne politike i finansijska kretanja nego ranije, kada je keš kupovina imala veći udeo i brže „gutala“ promene.
U suštini, povratak kredita u centar tržišta pokazuje da se tržište nekretnina u Srbiji prilagođava novoj realnosti viših cena i ograničene kupovne moći. U narednom periodu, ključnu ulogu će igrati balans između bankarske ponude, kamatnih stopa i realnih mogućnosti kupaca, jer upravo tu nastaje prostor u kojem se formira stvarna dinamika tržišta.
Izvor : NadjiDom.com
